Izoh (3.2)

Ҳурматли тингловчилар!

Сиз 3.2-ассесментнинг 3-саволида берилган изоҳ қисми бўйича ушбу веб-саҳифага изоҳ (комментарий) ёзишингиз лозим.

Изоҳни баҳолаш мезонлари

Берилган атаманинг изоҳи белгиланган чегарада бўлиши, атаманинг мазмунини тўлиқ ифодалаши, грамматик ва орфографик хатолардан ҳоли бўлиши лозим.

Изоҳ максимал 0,5 балл билан баҳоланади, жумладан:

0,3 балл — атама мазмунининг тўлиқлиги учун белгиланади;

0,1 балл — белгиланган чегарада ёзилиши учун белгиланади;

0,1 балл — хатолар бўлмаслиги учун белгиланади.

Izoh (3.2): 49 комментариев

  1. FLA-файл flash дастурининг асл файли ҳисобланади. Унда барча маълумотлар сақланади. Унинг асосида бошқа файлларни ташкил қилиш мумкин. Flash-анимациялар ахборот тeхнологияларининг энг қизиқарли ва эътиборни тортадиган мултимeдиа маҳсулотлари ҳисобланади. Анимацияларни яратиш учун кўплаб дастурлар мавжуд, лeкин уларнинг ичида Flash дастури энг унивeрсал дастур ҳисобланади. Унда хохлаган фантазияни, хохлаган илмий тушунчани икки ўлчамли мултипликация шаклида яратиш мумкин.

  2. Шакл Анимацияси-Векторли график элементнинг ўзгаришини ифодаловчи анимация. Шакллар анимацияси гуруҳланмаган бирор контурни бошқа шаклга секин ўзгартиришга имкон беради. Бунда объектнинг ўрни, ўлчамлари, ранги ҳам ўзгаради. Градиент рангли объектлар анимация қилинганда градиент типини ўзгартирмаслик керак, чунки Flash-дастури чизиқли градиентни радиал градиентга ва аксинча қилиб айлантириб бера олмайди. Жуда кўп объектлар анимация қилинаётган бўлса, ҳар бир объектни алоҳида қатламда жойлаштириш зарур.

  3. Flash MX- бу веб-иловалар ва мультимедиали тақдимотлар яратиш учун мўлжалланган мультимедия платформасидир. Веб-саҳифаларда реклама баннерлар, анимациялар, ўйинлар ва турли видео ва аудио ёзувларни яратиш учун кенг қўлланилади. Ушбу платформа орқали графикли процессордан фойдаланиб, вектор, растер ва 3D графиклар билан ишлаш имконини беради, шу билан бирга аудио ва видеоларни икки томонлама оқимли узатиш имконини беради.Flash файлларнинг стандарт кенгайтмаси SWF ҳисобланади.

  4. Vektor grafikaning ixtiyoriy tasviri chiziqlardan tashkil topadi va oddiy chiziqlardan murakkablari hosil qilinadi. Vektorli grafikaning afzallik tomoni tasvirning xotirada kamroq joy olishidir, chunki bu holda xotirada joy chiziq o’lchoviga bog’liq bo’lmagan ravishda bo’ladi.
    Vektorli grafikaning matematik asosini geometrik figuralarning xosslarini o’rganishni tashkil etadi.
    Vektorli grafika asosan illyustratciyalar yaratish uchun yo’naltirilgandir. Vektorli grafika reklama agentliklarida, loyixalash byurolarida, nashriyotlarida va boshqa joylarda keng qo’llaniladi.

  5. Растрли график объектда тасвир пикселлардан (рангли нуқталардан)
    ташкил топган бўлади, уларнинг сони тасвирда бир неча миллион ҳам бўлиши
    мумкин. Инглизчада «pixel» сўзи «picture» (картинка, расм, сурат) ва «element»
    (элемент) сўзларидан олинган. Растрли тасвирни худди мозаикага ўхшатиш
    мумкин: ҳар бир майда таркибий элемент маълум миқдордаги хотирани
    эгаллайди ва расмнинг ташқи кўринишига ва бутун тасвирнинг ранг гаммасига
    таъсир кўрсатади.

  6. Button тугмачаси босилиши натижасида
    кутилиши лозим бўлган жараёнлар (масалан, ҳисоблашлар ёки
    бажарилиши лозим бўлган операциялар) бажарилишга туширилади.
    Button тугмачасини экранга жойлаш учун Delphiнинг Standart
    палитраси (ускуналар панели) дан “Ok” пиктограммаси белгиланиб форма
    устига келинади ва сичқонча тугмачасини босган ҳолда тугмача қўйилиши
    лозим бўлган жой ажратилади. Натижада Bottom1 тугмачаси ҳосил
    қилинади. Тугмача номини ўзгартириш Caption хосасига кирилиб
    ўзгартирилади

      1. Delphi — дастурлаш тилларидан бири хисобланади. Borland фирмаси томонидан ишлаб чикилган.
        Delphi 7 ишчи мухитида 4 та асосий ойна мавжуд.
        Асосий ойнада компонентлар палитраси жойлашган.
        Delphi-Бош ойнаси, Forma — ойнаси
        Бурук менюси: Delph нинг меню сатрида куйидагилар жой олган: File,
        Edit, Search, View, Project, Run, Component, Database, Tools, Windows, Help.
        Буларнинг барчасида ост менюлар мавжуддир. File нинг ост менюсида бир нечта буйруклар булиб улар ёрдамида янги проект, формаларини очиш ва саклаш ва очилган проектни ёпиш чикиш ва шунга ухшаш фаиллар билан ишлаш имконияти мавжуд.

        1. Сиз 19-вариант бўйича ListBox ҳақидаги тушунчанизни ифодаланг. ОТВЕТИТЬ тугмасини босмасдан ёзинг.
          3.2-ассесмантнинг шартлари билан танишиб чиқинг.

          1. ListBox компоненти рўйхат ва массив кўринишдаги маълумотларни экранда акс этдиришда ишлатилади. Маълумотларни киритишда эса Edit компонентасидан фойдаланилади. ListBox компонентаси Standart компоненталар палитрасида жойлашган бўлиб, у кўринишдаги пиктограммага эга. Бу тугмани босиб формадан рўйхат учун жой ажратилади ва кеин хоссалари аниқланади.

            Унинг айрим хоссалари:
            Items — рўйхат элементларини беради;
            Sorter — рўйхат элементларини алфавит бўйича автоматик тартиблайди;
            Clear — барча рўйхат элементларини ўчиради.

    1. Button -ушбу тугмача ёрдамида биз Flash Button ва уларга гиперсилькаларни жойлаштиришимиз мумкин. Ушбу тугмачани ишга туширганимиздан кейин мулоқот ойнаси пайдо бўлади. бу ойнада ҳам бошқалари сингари керакли бўлимларни тўлдириб бўлинганидан сўнг ОК тугмачаси чертилади.
      Ушбу бўлимнинг қолган бўлимларида ҳам юқоридаги каби ишларни амалга оширишимиз мумкин бўлади. Масалан, видео файллар ва музикаларни жойлаштиришимиз мумкин бўлади.

  7. EXE (inglizcha executable — bajarish) — DOS yoki WINDOWS ilovasi (dasturi), Symbian OS operatsion tizimida, ba’zan o’zini o’zi ochuvchi arxiv. Tuziladigan EXE fayli ikki qismdan iborat bo’ladi:
    — tuzuvchi tomonidan boshqariladigan ma’lumolar;
    — yuklanadigan modul.
    EXE fayli troyan va boshqa viruslarini tarqatishda ham qo’llaniladi.
    EXE файлини Matlab тизимида, «Блокнот» дастурида яратиш мумкин. Windows тизимида плеерсиз бажарилади.

  8. Ҳар қандай мультимедиа маҳсулоти энг аввало ўқув мақсадларига
    қаратилган педагогик сценарий асосида ишлаб чиқилиши зарур.
    Мультимедиа материалларини ишлаб чиқишда энг аввало унинг
    қисмларини, кадрларини аниқлаб олиш зарур. Мазмунни кучайтириш учун сeзгиларни (кўриш, эшитиш, тан билиш, ҳид билиш, таъм билиш), эмоционал ва ҳаракат ҳисларини ўйғотувчи образлар қўшилса мультимедиа маҳсулоти таъсирчан чиқади. Виртуал
    стендларни ишлаб чиқишда ишни бажариш кeтма-кeтлигини белгилаш зарур.

      1. Мультимедиянинг педагогик сценарийси тасвир қаторини кетма-кетлигини қисқача баёни.

  9. SWF — ShockWare Flash. SWF fayllari Macromedia Flash dasturi yordamida tuziladi. Uni yana Flash Player formati deb ham ataladi. Bu format vektorli grafika va ovozli animatsiyali kliplarni saqlash uchun mo‘ljallangan. Ko‘rish uchun Flash Player proigrivateli, shuningdek, zamonaviy veb-brauzerlardan foydalaniladi. SWF fayllarni tahrir qilib bo‘lmaydi. SWF-файллар эса фақат фильмни кўрсатишга оид маълумотларни
    ўзида сақлайди.

      1. SWF (avval Shockwave Flash, hozirda kichik veb-format) Internetdagi flesh-animatsiya, vektor grafikasi, video va audio uchun maxsus formatdir. Ushbu formatda saqlangan tasvir hech qanday ko’rinadigan buzilishlarsiz miqyosi, video kichik o’lchamli, video fayli tez yuklanadi va o’ynaladi.
        SWFdan foydalanish ko’lami turli, u o’yinlar, veb-saytlar, CD-prezentatsiyalar, bannerlar va oddiygina multfilmlar bo’lishi mumkin. Dasturiy ta’minot yaratishda media, audio va grafik fayllardan foydalanishingiz mumkin, PHP va XML-dan foydalangan holda interaktiv interfeyslarni va to’liq veb-ilovalarni yaratishingiz mumkin.
        Dastlab, 1995-yilda American FutureWave Software kompaniyasi tomonidan ishlab chiqilgan.

  10. Check box хакида тушунча—- Flash MX дастурида интерактивликни стандарт компонентлар асосида ташкил қилиш вақтни ва ресурсларни тежайди. Компонентлар — бу
    мураккаб интерфаол видеоклиплар бўлиб, муайян параметрларга эга бўлади.
    Улар устида амал бажариш Flash нинг энг ажойиб хусусиятидир.
    Macromedia Flash MX дастури ўз таркибига 7 та компонентни олади:
    CheckBox, ComboBox, ListBox, PushButton, RadioButton, ScrollBar ва
    ScrollPane. Бу компонентлар веб-шакллар ёки иловалар интерфейсини
    яратишда алоҳида ёки биргаликда қўлланиши мумкин.
    Компонентларнинг ташқи кўринишини бир неча хил усуллар билан
    созланади:
    • Ранг хусусиятлари ва матн форматини ўзгартириш;
    • Фойдаланувчи стилини яратиш;
    • Қобиғини ва унинг элементларини ўзгартириш.
    Компонентлар панели Window > Components командаси орқали экранга
    чиқарилади.
    Компонентлар Action Script тили билан боғлиқ ҳолда қўлланилади.
    CheckBox компоненти боксдаги жавобни байроқ билан белгилаш учун
    қўлланилади.
    Change Handler — байроқнинг қиймати ўзгарганда чақириладиган
    функциянинг номини кўрсатади. Функция байроқ нусҳаси ёзилган вақт
    шкаласида аниқланиши шарт. Бу параметр шарт бўлмаган параметр
    ҳисобланади.
    Initial Value — байроқнинг танланган (true) ёки танланмаган (false)
    ҳолатини кўрсатади.
    Label — байроқнинг номи.
    LabelPlacement — номи байроқдан чап ёки ўнгда чиқишини кўрсатади.

  11. RadioButton компонентининг ҳар бир нусҳаси қуйидаги параметрларни қабул қилади: Change Handler, Label, Data, Label Placement, Group Name, Initial State. RadioButton компонентининг ҳар бир нусҳаси қуйидаги параметрларни қабул қилади:
    Change Handler – радиотугма танланганда чақириладиган функциянинг
    номини кўрсатади. Радиотугма қайси вақт шкаласида бўлса, функция ҳам ўша
    ерда бўлиши керак. Бу параметр мажбурий эмас.
    Label – радиотугманинг номи.
    Data – радиотугманинг қиймати.
    LabelPlacement — номи радиотугмадан чап ёки ўнгда чиқишини
    кўрсатади.
    Group Name — радиотугмалар мантиқий гуруҳининг номи.

  12. (Symbol -Символ) — Flash дастурнинг асосий элементларидан бири. У оддий график ёки бир нечта қатламдан иборат муракаб график тасвир (graphic), анимациялашган клип (movie clip) ёки актив тугма (button) кўринишида бўлиши мумкин.Ҳар битта белги ўз ичига бир нечта бошқа белгиларни олиши мумкин бўлганлиги сабабли Flash дастурида ишлаш жуда қулай. Янги белги яратиш учун [Ctrl]+[F8] ёки Вставка менюсида Новый символ (New symbol) буйруғини танлаймиз. Натижада янги белгининг яратиш мулоқот ойнаси чиқади, ушбу ойнада биз белги турини (график тасвир — graphic, ёки актив тугма — button) танлаймиз ва [OK] тугмасини босамиз. Янги белгини бошқа йўл билан ҳам яратиш мумкин. Агар бирор бир тасвир қисмини сичқонча билан танлаб [F8] ёки Вставка менюсида Преобразовать в символ (Convert to Symbol) буйруғини танласангиз, у ҳолда Flash шу тасвир асосида сиз танлаган турига мансуб янги белги яратади

  13. Рўйхатларнинг асосий вазифаси катта хажмдаги матнларни киритиш, кўрсатиш ҳамда кайта ишлаш, экранда кўрсатиш ва танлаш учун фойдаланишдан иборат. Бу рўйхатларнинг асосан 2 та тури билан танишиб чикамиз. Булар қуйидаги ComboBox, ListBox каби бошқариш элементлари ҳисобланади. Буларнинг асосий вазифалари, имкониятлари ва хусусиятлари билан танишиб чиқамиз.
    ComboBox – бу бошқарув элементининг асосий вазифаси мавжуд рўйхатдан опцияларни танлаш ёки рўйхатга янги ёзувларни қўшишдан иборат. Унинг умумий ҳолати кўринишда бўлади.

  14. Навигация атамасига компьютерда ишлашда изоҳ берадиган бўлсак бу — бошқарув.
    Навигация элементларини бошқарув элементлари деб аташ мумкин, яъний бунга клавиатура тугмаси, сичқонча тугмаларининг босилиши ва ҳ.к. киради.
    Навигация элементларига клавиатура комбинациялари, сичқонча курсорининг ҳаракатлари ёки бармоқ ҳаракатларига TouchPad панелининг реакцияси, сичқонча ғилдирагининг айланиши ёки TouchPad панели чекка ҳудудларининг реакцияси киради.

  15. ScrollBar компоненти вертикал ва горизантал айлантириш полосалари орқали майдонни экранда суриш вазифасини бажаради.Ушбу компонент статик майдонлар учун қўлланилмайди.
    ScrollBar компонентининг ҳар бир нусхаси қуйидаги параметрларни қабул қилади :
    Horizontal-айлантириш полосаси горизантал (true) ёки вертикал (false) эканлигини кўрсатади.
    Target TextField -матнли майдон номи. Айлантириш полосаси майдонга боғланганда бу ном автоматик тарзда пайдо бўлади.

  16. Vektor usuldagi tasvirlar hajman ancha kichik bo’ladi. Chunki unda faqat vektorlar formulalari joylashtirilgan. Biroq shu bilan birga, vektor rasmlar ko’pincha sodda, primitiv (qo’lda chizilgan qahramonlar, obyektlar, multiklar va h.k) ko’rinishda bo’ladi.
    Vektorli grafikaning afzallik tomoni tasvirning xotirada kamroq joy olishidir, chunki bu holda xotirada joy chiziq o’lchoviga bog’liq bo’lmagan ravishda bo’ladi.
    Vektorli grafika asosan illyustratciyalar yaratish uchun yo’naltirilgandir. Vektorli grafika reklama agentliklarida, loyixalash byurolarida, nashriyotlarida va boshqa joylarda keng qo’llani

  17. (Symbol -Символ) — Flash дастурнинг асосий элементларидан бири. У оддий график ёки бир нечта қатламдан иборат муракаб график тасвир (graphic), анимациялашган клип (movie clip) ёки актив тугма (button) кўринишида бўлиши мумкин.Ҳар битта белги ўз ичига бир нечта бошқа белгиларни олиши мумкин бўлганлиги сабабли Flash дастурида ишлаш жуда қулай. Янги белги яратиш учун [Ctrl]+[F8] ёки Вставка менюсида Новый символ (New symbol) буйруғини танлаймиз

  18. CheckBox tanlanishi yoki bekor qilinishi mumkin bo’lgan kvadrat maydon. Tanlanganda, tasdiqlash belgisi paydo bo’ladi. CheckBox-ga matn yorlig’i qo’shishingiz va uni CheckBox-ning chap, o’ng, yuqorisida yoki ostiga qo’yishingiz mumkin.
    Dasturda CheckBoxni yoqish yoki o’chirib qo’yishingiz mumkin. CheckBox yoqilgan bo’lsa va foydalanuvchi o’z yorlig’ini bosgan bo’lsa, CheckBox kirish markazini oladi va uning ko’rinishini ko’rsatadi. Agar foydalanuvchi markerni CheckBox-ning chekka maydonidan yoki uning yorlig’idan pastroq bo’lsa, sichqoncha tugmachasini bosgan holda, komponentning tashqi ko’rinishi asl holatiga qaytadi va kirish fokusini saqlaydi. CheckBox holati sichqonni komponent orqali chiqarilguncha o’zgarmaydi.
    Bundan tashqari, CheckBox ikkita o’chirib qo’yilgan holatga ega, tanlangan va bekor qilingan, ular tanlanganDisabledSkin va disabledSkindan foydalanadi, bu esa sichqonchani yoki klaviatura bilan ishlashga ruxsat bermaydi
    CheckBox o’chirilgan bo’lsa, foydalanuvchi bilan o’zaro aloqalaridan qat’i nazar, uning tashqi ko’rinishi ko’rinadi. O’chirilgan holatda, CheckBox sichqonchani yoki klaviatura kiritishini qabul qilmaydi.

  19. Qoshimcha ////// CheckBox tanlanishi yoki bekor qilinishi mumkin bo’lgan kvadrat maydon. Tanlanganda, tasdiqlash belgisi paydo bo’ladi. CheckBox-ga matn yorlig’i qo’shishingiz va uni CheckBox-ning chap, o’ng, yuqorisida yoki ostiga qo’yishingiz mumkin.
    Dasturda CheckBoxni yoqish yoki o’chirib qo’yishingiz mumkin. CheckBox yoqilgan bo’lsa va foydalanuvchi o’z yorlig’ini bosgan bo’lsa, CheckBox kirish markazini oladi va uning ko’rinishini ko’rsatadi. Agar foydalanuvchi markerni CheckBox-ning chekka maydonidan yoki uning yorlig’idan pastroq bo’lsa, sichqoncha tugmachasini bosgan holda, komponentning tashqi ko’rinishi asl holatiga qaytadi va kirish fokusini saqlaydi. CheckBox holati sichqonni komponent orqali chiqarilguncha o’zgarmaydi.
    Bundan tashqari, CheckBox ikkita o’chirib qo’yilgan holatga ega, tanlangan va bekor qilingan, ular tanlanganDisabledSkin va disabledSkindan foydalanadi, bu esa sichqonchani yoki klaviatura bilan ishlashga ruxsat bermaydi
    CheckBox o’chirilgan bo’lsa, foydalanuvchi bilan o’zaro aloqalaridan qat’i nazar, uning tashqi ko’rinishi ko’rinadi. O’chirilgan holatda, CheckBox sichqonchani yoki klaviatura kiritishini qabul qilmaydi.

  20. Мультимедиа – тасвирли маълумотлар билан ишлайдиган воситадир. “Мультимедиа ” сўзи лотинча “Медиа” сўзидан олинган бўлиб, “Маълумот ташувчи восита” деган маънони англатади. Мультимедиали компьютерлар сўз, мусиқа ва бошқа овозли маълумотлар, видео маълумотларни қабул қилади ва улар устида ишлайди. Мультимедиа тушунчаси 90-йилларда кириб келди. Кўпгина мутахассислар мультимедиани информатиканинг дастурий ва техникавий воситалари асосида ахборотнинг анъанавий ва оргинал турлари асосида ўқув материалларини ўқувчиларга етказиб бериш деб хисоблайдилар.

  21. Flash таркибига кирувчи ActionScript сценарийлар тили — мураккаб интерактив фильмларни яратиш имконини беради.
    ActionScript тили ўзининг имкониятларини хам кенгайтирди.
    Мухаррирнинг янги версиясига қуйидаги асосий қўшимчалар киритилди:
    • синтактик конструкцияларни автоматик киритиш;
    • синтаксис
    • сценарийларнинг ActionScript тили буйича контекстга боғлиқ маълумотлар;
    • харакатланиш панелининг мукаммаллашгани;
    • кодни автоматик форматлаш;
    • код қисмларини қидириш ва ўрнини алмаштириш функциялари;
    • мухаррир иши параметрларини созлаш функцияси.

  22. PushButton Flash-роликка оддий тугмаларни қўшишга имкон берадиган интерфаол тугма. PushButton компонентининг ҳар бир нусҳаси қуйидаги параметрларни қабул қилади:
    Change Handler – элемент босилганда чақириладиган функциянинг номини кўрсатади. Тугма қайси вақт шкаласида бўлса, функция ҳам ўша ерда бўлиши керак. Бу параметр мажбурий эмас. Label – майдонда чиқадиган номни кўрсатади.

  23. Roliklarni asosiy kadrlarga, tugmalarga va movie kilplarga joylashtirish mumkin. Grafik obyektlar va boshqalarga roliklarni joylashtirib bo`lmaydi. Hozirda rolikni qaysi obyektga kiritilayotganini bilish juda oson, buning Actions panelining sarlavha satridagi yozuviga e’tibor berish kerak. Masalan, tugmani belgilasak, Actions panelining sarlavha satridagi yozuvi “Actions — button” ga, agar movie clipni tanlasak, “Actions -movie clip” ga o`zgaradi, hechnarsa belgilanmaganida “Actions — frame” ya’ni joriy kadr belgilangan bo`ladi.

  24. PushButton Flash-роликка оддий тугмаларни қўшишга имкон берадиган интерфаол тугма. PushButton компонентининг ҳар бир нусҳаси қуйидаги параметрларни қабул қилади:
    Change Handler – элемент босилганда чақириладиган функциянинг номини кўрсатади. Тугма қайси вақт шкаласида бўлса, функция ҳам ўша ерда бўлиши керак. Бу параметр мажбурий эмас. Label – майдонда чиқадиган номни кўрсатади.»Button» tugmachali telefon, oshxona anjomlari va boshqa mexanik va elektron qurilmalar, uy va tijorat uchun ishlatiladi. Sanoat va tijoriy ilovalarda butonlarni bosish orqali tugmachalarni ulash mumkin. Shunday qilib, to’xtatish tugmasi ishga tushirish tugmachasini «majbur qilish» mumkin. Ushbu ulanish usuli oddiy qo’lda operatsiyalarda qo’llaniladi.

  25. ScrollPane компоненти флеш-роликларда вертикал ва горизонтал полосали ойналар қўшиш имконини беради. Бу компонент фақат видеоклипларни кўрсатади. . Ушбу компонентстатик майдонлар учун қўлланилмайди. ScrollPane компонентининг ичида видеоклипни акс эттириш учун видеоклипнинг ID ни scrollContent майдони ичида кўрсатиш зарур.

    Видеоклип кутубхонада сақланган бўлиши лозим. Бундан ташқари видеоклип «Export for ActionScript» параметрига ҳам эга бўлиши лозим.

  26. CheckBox komponenti tasdiqlash qutisi ko’rsatilishi mumkin bo’lgan kichik oynadir. CheckBox komponentida ushbu komponentning chap, o’ng, yuqori va pastki qismida joylashgan ixtiyoriy matn yorlig’i ham ko’rsatilishi mumkin. Sichqoncha tugmachasini bosish orqali, CheckBox komponenti tanlangan holatni tiklash o’rniga o’z holatini o’zgartiradi yoki aksincha. CheckBox komponentlari bir-biridan farq qilmaydigan haqiqiy yoki noto’g’ri to’plamini o’z ichiga oladi.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *